Magareće zebre

"...Pretpostavimo tako da smo otišli u kalemegdanski ZOO i, razgledajući izložene životinje, došli do ograđenog prostora na kojem je okačena tabla sa natpisom “Zebre”.[9] U njemu smo ugledali četvoronogu životinju koja pripada kopitarima i čija je koža prošarana crnim prugama. S obzirom na čulno svedočanstvo i ranije stečena znanja, reći ćemo da je to zebra. Ali, iskaz “Ovo je zebra” implicira iskaz “Ovo nije magarac vešto obojen tako da liči na zebru”, i ako nam neko predoči ovu implikaciju, morali bismo – prema PEZI – prihvatiti da znamo da ta životinja nije magarac vešto prerušen u zebru. Uprkos uverljivosti PEZI, ovaj zaključak nam ne izgleda baš prihvatljiv. U opisanim okolnostima teško da ćemo reći da znamo da to nije magarac vešto obojen tako da liči na zebru, jer mogućnost na koju upućuje implicirani iskaz nismo ni uzeli u obzir. {taviše, celokupno svedočanstvo kojim raspolažemo potkrepljuje samo to da je reč o zebri, ne isključujući mogućnosti da je to magarac vešto prerušen u zebru. Skeptik očekuje upravo ovakvu reakciju i on će, pozivajući se na dodatno logičko obeležje implikacije izraženo pravilom modus tollens, iz činjenice da ne znamo logičku posledicu (“Ovo nije magarac vešto obojen tako da liči na zebru”) iskaza na čije smo znanje pretendovali, a znamo da između njih postoji implikacija, izvesti zaključak da ne znamo ni polazni iskaz (“Ovo je zebra”).[10]...